Intervju – Hajnc fon Herman

Čuveni austrijski saksofonista Hajnc fon Herman (79) nastupio je u subotu uveče sa Big bendom RTS-a u Velikoj sali Doma omladine, a u okviru festivala „Belgrade Saxperience“.

Bila je to prilika porilika da porazgovaramo sa ovim velikim muzičarem koji bez obzira na tako veliko iskustvo, kaže da još uvek ne zna sve o džezu.
– Naravno da o džez muzici znam puno, ali ako me pitate da li znam sve ne znam sve. Ja ove godine punim 80 godina i svakog dana naučim nesto novo. Peslušam neki novi CD ili ponovo preslusam neki stari CD, čitam, čujem se sa kolegama, često sviram, tako da bez dileme naučim svaki dan nešto novo.

Nastupali ste i i išli na turneje sa zvezdama šoubiznisa Shirley Bassey, Jose Feliciano, Ray Charles, Al Jarreau, Henry Mancini, po čemu pamtite te saradnje?
– Kao profesionalni džez muzičar bio sam član brojnih važnih sastava u istoriji džez muzike. Naravno, sarađivali smo i sa zvezdama šoubiznisa. To je bilo vreme kada je šoubiznis podrazumevao i vrhunske orkestre na sceni. Kao član različitih orkestara naravno tu je bilo kako me pitate i šoubiznis zvezda. I to je deo posla profesionalnog muzičara. Ali radeći sa vrhunskim orkestrima, kada je šoubiznis u pitanju mi smo to radili na vrhunski profesionalni način i na način da se kao džez muzičari nismo stideli takvih produkcija. Ono što je važno je da smo uvek imali puno produkcija i koncerata koje su bile ono sto džez muzičar želi da radi punim srcem i to je ono sto je držalo moju muziku dakle džez u mom srcu ali i mom mozgu. Dakle radili smo divne koncerte i produkcije i sa vrhunskim džez umetnicima.

Duško Gojović vas je uvrstio u All star Big bend. Koliko dugo se poznajete?

– Duška poznajem od 1957, dakle pre nego što je otišao u Ameriiku. Tokom njegovog boravka u Americi, ja sam puno radio u Španiji, Libiji, Italiji, Francuskoj, Holandiji… po njegovom povratku ponovo smo se sreli u drugoj polovini šezdesetih. Svakako ne samo da se poznajemo dugo već smo i jako puno sarađivali na različitim koncertima, snimanjima i produkcijama. Duško i ja smo muzičari koji sviraju muziku koju vole i mogu da kažem da je naše razumevanje na sceni, probi ili snimanju potpuno. Razumemo se na jedan pogled. U novembru imamo turneju u Austriji zajedno i radujem se svakom nastupu sa Duškom. Ukratko, kada je Duško u pitanju mi nismo samo kolege, i muzički istomišljenici i džez Don Kihoti (smeh)… Duško i ja smo i bliski prijatelji. Moram da pomenem i to da mi je on pomogao u nekim momentima karijere. Svirao sam u jednom sastavu koji je svirao komercijalniju muziku. To je bilo zaista frustrirajuće. Sreli smo se jednog dana i ja sam mu naravno to ispričao. On je samo rekao gde sutra svira, i prijateljski naredbodavno mi rekao: „Donesi obavezno svoj saksofon“… To su trenuci koji se i pamte. Naravno, treba pomenutu da je on taj koji mi je pomogao da postanem član Mejnard Ferguson Big benda kada se Ferguson preselio u Evropu. Ukatko, još jednom, mi smo muzički istomišljenici i prijatelji što je naravno retko ali i neprocenjivo.

Počeli ste sa violinom, čime vas je privukao saksofon koji je obeležio vašu karijeru?
– Moje osnovno muzičko obrazovanje je klasičarsko. To je jasno. Naravno kada sam završio muzičku školu, želeo sam nesto više. To je bio džez. Svirao sam i gitaru i kontrabas i naravno kao obrazovan muzičar ja sam poznavao muziku čitao note … I to je bio korak koji je pomogao da lakše uđem u džez vode. Međutim naravno klasičarsko obrazovanje moze da bude i zamka kada je u pitanju džez. Naravno, ja sam bio srećan da nisam upao u tu zamku. Sviranje saksofona sam savladao sam i savladao sam ga brzo. Sviranje dzez saksofona je naravno bio izbor (ja ne sviram samo tenor saksofon vec i flautu, bariton saksofon, alt saksofon). I taj izbor sviranja saksofona je bio ono što me učinilo srećnim i ispunejnim čovekom.

Kako vam se dopada Beograd i nastup na festivalu „Belgrade Saxperience“?
– Kako u Beogradu nisam prvi put, ja se radujem svakom dolasku. Veoma mi je drago da me „Belgrade SAXperiance“ pozvao na svoje drugo izdanje i zaista mogu da uputim sve komplimente organizaciji, tretmanu muzičara, sve funkcioniše odlično, rekao bih besprekorno. I sve pohvale mogu da uputim ovom festivalu. Naravno, moram da iskoristim priliku da pomenem i Big bend RTS sa kojima nastupam. Vazno je reci da je to orkestar koji je na pravom putu, orkestar koji ima moć da na najbolji način prenese publici džez energiju. Ja se zaista radujem svakoj sledećoj saradnji sa RTS Big bendom.