Komisija u sastavu prof. dr Dragan Povrenović, prof. dr Drago Cvijanović, dr Danica Mićanović i prof. dr Milica Gerasimović nagradu grada Beograda za oblast nauka -pronalazaštva za 2021. godinu dodelila je Aleksandru Markoviću za pronalazak „Sistem i postupak za dešifrovanje i transponovanje vizuelne u muzičku kompoziciju iz umetničke slike“.
Aleksandar Marković je istoričar umetnosti, kompozitor i stručnjak za komunikacije, i autor velikog broja primenjenih muzičkih kompozicija. Ponalazak poseduje visok nivo invetivnosti i multidisciplinarne primenjivosti iz oblasti nauke i umetničkog stvaralaštva. Ponalazak je priznat i upisan u Registar patenata od strane Zavoda za intelektualnu svojinu 01.12.2021. godine, pod brojem 62512 B1. Pronalazak se odnosi na sistem i postupak za dešifrovanje i transponovanje vizuelne u muzičku kompoziciju iz umetničke slike uz nekoliko inovativnih nivoa. Pre svega, što se izvršava sistemom koji poseduje Fotoskener (KSZ), procesor (SF.VIZ) za razlaganje grafičkih i strukturalnih elemenata slike, procesor (SF.VIZOMUS) za dešifrovanje i transponovanje vizuelnih inforamacija sa slike u odvojene muzičke informacione elemente, muzički procesor (SF.MUSE) sa muzičkom bazom podataka koji procesuira dobijene muzičke informacije i ispisuje sve tonove u midi kanalima, odabira odgovarajuće instrumente i isporučuje note celokupne muzičke kompozicije.
Direktnu primenu pronalazak nalazi u razvoju nove metodologije iz nauke o umetnosti u kvalitativnoj komparativnoj analizi umetničkih dela. Višeslojna muzička kompozicija kao novo otkriveni umetnički medij iz umetničke slike ili digitalnog imidža, otkriva i da unutar slike vizuelne kompozicije postoji vreme koje je prisutno permanentno i ima svoje trajanje i koje se otkriva tokom procesa transponovanja vizuelnog u auditivno. Ljudi sa posebnim potrebama po prvi put mogu auditivno da uživaju u jednoj umetničkoj slici, a široka ekonomska primena pronalaska nalazi svoju ulogu i primenu u okviru digitalnih aplikacija rastuće industrije digitalnih igara.
Radi se o primenjivom pronalasku koji značajno doprinosi tehnološkom unapređenju ove oblasti, nauci o umetnosti i kvalitetu života ljudske populacije, posebno slepih osoba.
Gradonačelnik Beograd Zoran Radojičić izrazio je zadovoljstvo jer je imao čast da učestvuje u dodeli nagrade „Despot Stefan Lazarević”, koji je, kako je podsetio, 1405. godine Beograd proglasio prestonim gradom.
– Despot Stefan Lazarević bio je državnik koji je posle Svetog Save najviše doprineo da Srbija bude „most” između istoka i zapada, a i danas vidimo koliko je to važno i istovremeno teško. U njegovo doba Beograd je od porušenog, pograničnog gradića pretvoren u modernu evropsku prestonicu, proširenu gotovo deset puta. On je ojačao privredu, ali ništa manje nije brinuo o umetnosti, kulturi i obrazovanju. Oko sebe je okupio najvažnije državnike, vitezove i pobednike, ali i najbolje naučnike, pisce i slikare. Upravo zbog toga nagradu s njegovim imenom dodeljujemo najistaknutijim stvaraocima i rođenim pobednicima – istakao je gradonačelnik.
On je poručio dobitnicima nagrade da je važno da znaju da Beograd ceni njihov trud, te da ono što je svako od dobitnika u svojoj oblasti učinio, vredno je poštovanja i divljenja.
– Vi nas učite kako najbolje možemo doprineti napretku našeg grada. Uz vaše ime Beograd se izgovara svuda u svetu sa poštovanjem, hvala vam i na tome – rekao je Radojičić.
Želim da ova nagrada ima kontinuitet, naveo je Radojičić, i dodao da to znači da se na taj način nastavi sa oduživanjem našim najboljim sugrađanima.
– Ovakve manifestacije su dobra prilika da naša deca bolje upoznaju i prepoznaju prave vrednosti. Uveren sam da će nagrade biti dodatni motiv, podstrek i nadahnuće svima. Slogan Dana Beograda ove godine je „Beogradu s ljubavlju” i jedino tako, s ljubavlju, Beograd može da nastavi svoj napredak i čuva vrednosti po kojima je poznat – zaključio je Radojičić.
Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je ovom prilikom da od brojnih manifestacija koje se održavaju u glavnom gradu, najlepša i najznačajnija jeste Dani Beograda.
– Dani Beograda, koje obeležavamo od 16. do 19. april, označavaju dva izuzetna datuma iz istorije našeg glavnog grada i trudimo se da tada slavimo čitavu istoriju Beograda. Naša istorija je prebogata važnim događajima koji su se desili u našem glavnom gradu. Ovo je prilika i da se podsetimo na ogroman broj izuzetnih pojedinaca, koji su živeli i stvarali u Beogradu, te svojim delima i dostignućima slavno proneli ime Beograda u čitavom svetu – rekao je Nikodijević.
On je precizirao da je kruna svake manifestacije dodela priznanja najboljima.
– Nagrade koje delimo su ujedno i zahvalnice vašeg grada pojedincima i udruženjima koji su uradili nešto veliko u prethodnoj godini za svoj grad. Beograd je otvoren, human i plemenit grad zahvaljujući ljudima koji žive i stvaraju u njemu. Verujem da ste svojim radom i delovanjem uradili mnogo u svojim oblastima bez obzira da li se radi o nauci, sportu, istoriji, kulturi ili umetnosti. Važnije od bilo čega jeste da ste svojim primerom podstakli nas da budemo bolji i da učinimo nešto veliko za naš grad što će ostati i posle nas. Želim vam uspeha u vašim karijerama, a našem Beogradu želim da se dalje razvija i bude bolji grad za život svih građana – rekao je Nikodijević i zahvalio članovima komisije.
U ime laureata prisutnima se obratio Vladimir D. Janković, koji je tom prilikom istakao da su svi oni počastvovani dobijanjem ovog priznanja koji nosi naziv našeg grada i velikog srpskog srednjovekovnog vladara Despota Stefana Lazarevića, koji je svojim delom u zidine ove današnje metropole uzidao ono bez čega nijedno ljudsko pregnuće nema ni smisla ni svrhe ni cilja – ljubav.
– Svi smo mi počastvovani i dirnuti ovim prestižnim priznanjem, koje u sebi sažima, ne samo poštovanje prema stvaraocima iz različitih oblasti društvenog života, već i ono tako dragoceno saznanje potrebno svakom ljudskom biću da je u sredini u kojoj je rođeno ili u kojoj živi prihvaćeno i vrednovano, cenjeno i uvažavano – rekao je Janković, zahvalivši svim članovima žirija koji su prihvatili nimalo lak zadatak da u mnoštvu stvaralaca koji dišu u Beogradu i za Beograd odaberu one čija su dela zaslužila da budu ovenčana ovom uglednom nagradom sa dugom tradicijom i dubokim značenjem.
Nagradu za književnost i prevodno stvaralaštvo dobio je Vladimir D. Janković, za pozorišno stvaralaštvo Nada Šargin, za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije Aleksandar Cvetković, za muziku i muzičko-scensko stvaralaštvo dr Maja Smiljanić Radić, za društvene i humanističke nauke prof. dr Radoš Ljušić, za prirodne i tehničke nauke prof. dr Dragan Milićev, za pronalazaštvo Aleksandar Marković, za izuzetno delo koje predstavlja doprinos razvoju medicine prof. dr Dragan Mašulović, prof. dr Ruža Stević, prof. dr Zorica Milošević i prof. dr Dragan Sagić, za rad ili rezultate izuzetne vrednosti pojedinca kojima je dao značajan doprinos razvoju i unapređenju medicine Kovid bolnica Batajnica Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, sa prof. dr Tatjanom Adžić Vukičević na čelu, dok je nagradu za arhitekturu i urbanizam dobio Vladimir Lojanica.
Nagrada grada Beograda za poljoprivredu pripala je porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu Mihalja Pavela Davida iz Boljevaca, opština Surčin, za novinarstvo Nenadu Kamidžorcu, za obrazovanje dr Zlatku Grušanoviću i za sport Milici Mandić. Nagrada grada Beograda za zaštitu životne sredine dodeljena je Đorđu Bilincu, Goranu Velinovom, Petru Veličkoviću, Slaviši Vidakoviću, Marku Vukičeviću, Stefanu Đurišiću, Miroslavu Živkoviću, Iliji Iliću, Janku Maksimoviću, Marku Maksimoviću, Draganu Mijuškoviću, Nikoli Mijuškoviću, Igoru Praizoviću, Aleksandru Sandiću, Nadi Sarić Velinov, Dejanu Stankoviću, Milovanu Todoroviću, Milanu Tomaševiću, Nebojši Čaviću i Nemanji Šurlan.
Za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju grada Beograda nagrada je pripala Novaku Đokoviću. Specijalno priznanje za izuzetan doprinos u realizaciji događaja od značaja za Grad Beograd dobio je Mihailo Jovanović. Nagrada grada Beograda za stvaralaštvo mladih u oblasti nauke za 2021. godinu dodeljena je Nikoli Teomiroviću, a Nagrada grada Beograda „Svetislav Stojanović” Vatrogasno-spasilačkoj brigadi Beograd i pojedincu Darku Cvetiću.
Gosti na ovogodišnjoj dodeli Nagrade Grada Beograda bili su predstavnici Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912–1920 i pet gradova i opština (Užice, Smederevo, Šabac, Ljubovija i Kladovo), koje je zvanično ugostio predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević.