IKOM Konferencija Prag 2022 – prezentacja ICOM Srbija internacionog izdanja magazina

0

ICOM konferencija Prag 2022 – foto ICOM Serbia

Prezentatacija projekta ”Primenjena muzika za muzeje: Slučaj muzeja nauke i tehnike u Beogradu” u ICOM Srbija internacionalnom izdanju časopisa tokom ICOM konferencije u Pragu 2022

Primenjena muzika kao žanr u velikoj meri je razvijena u pozorišnoj i filmskoj muzici u Srbiji i svetu dok je njena upotreba u galerijama i muzejima skoro neprisutna i neistražena oblast. Nedovoljno su istraženi efekti primenjene muzike u muzejima na doživljaj posetilaca, kao i koliko primenjena muzika u tom kontekstu može da doprinese razvoju publike, tako što bi privukla i tzv. potencijalnu muzejsku publiku (ljude koji imaju pozitivne stavove, ali ne i navike posećivanja muzeja).

Zoran Lević, MNT; Aleksandar Marković, CAM; Rifat Kulenović, MNT;

Sve veći broj muzejskih stručnjaka navodi da zvuk i muzika postaju značajan element u planiranju i dizajnu muzejskih izložbi . Postoje brojni članci i studije u kojima se sugeriše da zvuk i muzika treba da postanu organski element muzejskih izložbi, jer podstiču uključenost konzumenta/posetioca i njegovu prijemčivost za informacije koje mu se plasiraju.

Marko Krstić, Zaprokul; Aleksandar Marković, CAM; Rifat Kulenović, MNT;

Do sada je sprovedeno nekoliko istraživanja o uticaju permanentne muzike u muzejima. Rezultati su pokazali da je muzika doprinela da posetioci provode više vremena u muzeju , a takođe je imala pozitivan efekat i na njihovo emocionalno i kognitivno iskustvo . Posebno je važno istaći da su pomenuta istraživanja sprovedena pri emitovanju popularne i klasične, ranije komponovane muzike za druge prilike, celodnevno preko audio sistema u muzeju.

Marko Krstić, Zaprokul; Aleksandar Marković, CAM; Rifat Kulenović, MNT;

Umetničko-istraživački projekat ”Primenjena muzika za muzeje: Slučaj muzeja nauke i tehnike u Beogradu” osmislio je i realizovao Centar za primenjenu muziku-Beograd, od maja do decembra 2021. godine, uz podršku Muzeja nauke i tehnike (MNT)-Beograd i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Umetnička dimenzija projekta se bavila ispitivanjem pod-žanra primenjene muzike za muzeje kroz komponovanje tri originalne permanentne primenjene muzičke kompozicije za stalnu postavku MNT, integrišući originalne muzičke kompozicije sa prostorom i eksponatima muzeja. Istraživačka dimenzija projekta bavila se merenjem efekata originalne primenjene muzike na doživljaj posetilaca muzeja i razvoj publike.

Na fotografijama sleva na desno: Zoran Lević v.d. direktor Muzeja nauke i tehnike Radovan Jokić – pomoćnik ministra kulture i informisanja Republike Srbije u sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije, Biljana Jokić – Zavod za proučavanje kulturnog razvitka projektnog tima i Centar za primenjenu muziku Aleksandar Vl. Marković – predsednik Centar za primenjenu muziku Nikola Krstović – predsednik IKOM Srbija Dušan Đorđević – kompozitor.

Originalnu muziku za tri stalne postavke MNT, komponovali su Aleksandar Vl. Marković (Sinomuzika za stalnu postavku „Čovek i nauka“ (54:00 min), istoričar umetnosti i autor primenjene muzike za brojne izložbe, kompozitorka Miša Cvijović (Sinomuzika za stalnu postavku „Galerija igračaka“ (14:43 min) i mladi kompozitor Dušan Đorđević (Sinomuzika za stalnu postavku „Naučna radionica” (15:44 min). Istraživanje su realizovali psiholozi Biljana Jokić i Ivana Luković uz podršku Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Produkciju zvuka (miks i mastering), kao i pripremu muzejskog audio sistema, priredio dizajner zvuka Dobrivoje Milijanović.

Na fotografijama sleva na desno: Zoran Lević v.d. direktor Muzeja nauke i tehnike Radovan Jokić – pomoćnik ministra kulture i informisanja Republike Srbije u sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije, Biljana Jokić – Zavod za proučavanje kulturnog razvitka projektnog tima i Centar za

Umetnički deo projekta vođen je u nekoliko faza: 1.ispitivanje kolekcije i eksponata MNT – opservacija i muzička inspiracija; 2. ispitivanje prostora i audio sistema MNT; 3. komponovanje muzike i priprema audio segmenata eksponata MNT; 4. studijsko snimanje, 5. muzička produkcija, 6. implementacija muzike i sinhronizacija finalne kompozicije u prostoru muzeja preko audio sistema, 7. monitoring.

Originalna permanentna muzika za MNT je komponovana po specifičnoj metodologiji komponovanja za pod-žanr primenjene muzike (primenjena muzika za muzeje – sinomuzika). Pravac, stil i dužina kompozicije određuju se po jedinstvenim parametrima svake pojedinačne postavke muzeja, gde sadržaj i dokumentarni materijal eksponata i njihovo vreme nastanka kao i sam izložbeni prostor postavke utiču na formu finalne muzičke kompozicije. Umetnički pravac muzike je usmeren muzejskim eksponatima, a dužina kompozicije je uslovljena veličinom izložbenog prostora, odnosno prosečnim vremenom koje je potrebno posetiocu da obiđe izložbeni prostor. Primenjena muzika za muzeje se komponuje tako da nema početka ni kraja i pušta se kružno, permanentno od otvaranja do zatvaranja muzeja. Namena muzike je da ugođaj za posetioca bude lepši i prijatniji, kao i da „oživi“ eksponate koji počinju da komuniciraju sa posetiocima. Primenjena muzika treba da napravi ambijent u kome se povezuju muzejski eksponat, posmatrač/konzument i prostor muzeja u jednu integrisanu celinu .

Istraživanje efekata primenjene muzike na muzejske posetioce osmišljeno je kao pilot projekat o efektima primenjene muzike za muzeje na razvoj muzejske publike, što doprinosi kreiranju održivog modela razvoja muzejske publike uopšte. Projekat u MNT u Beogradu je jedinstven i po tome što je po prvi put komponovana originalna permanentna muzika za kompletnu muzejsku postavku, pri čemu je ona emitovana neprekidno dva meseca, kada je i sprovedeno istraživanje njenog uticaja na muzejsku publiku.

Anketnim istraživanjem ispitani su stavovi o poseti i doživljaji tokom obilaska postavke u MNT – i to pre i nakon uvođenja muzike. Ispitano je ukupno 310 posetilaca MNT. Pored toga, realizovana su 22 dubinska intervjua nakon uvođenja muzike, kako bismo produbili saznanja o efektima muzike. Ispitani su predstavnici različitih starosnih grupa, kao i stručne javnosti (kompozitori, istoričari umetnosti i kustosi). Takođe su ispitani predstavnici grupe slepih i slabovidih (četiri ispitanika uzrasta 13-16 godina i troje odraslih). U najkraćem, rezultati istraživanja pokazali su da su opšti utisci o efektima muzike u muzeju slični kod svih grupa posetilaca: muzika upotpunjuje doživljaj u muzeju, opaža se kao deo celine i, u sadejstvu sa eksponatima i prostorom, pojačava utiske posetilaca. Efekti muzike se odražavaju i na emocionalnom (poboljšanje raspoloženja), i na kognitivnom (pojačana memorija, buđenje radoznalosti, širenje saznanja) i na ponašajnom planu (pokrenutost na igru i akciju).

Na završnom panelu projekta predstavljeni su rezultati projekta, a prisutnima su se obratili i Radovan Jokić, pomoćnik ministra kulture i informisanja Republike Srbije u sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije, i Zoran Lević, v.d. direktora Muzeja nauke i tehnike. Pored predstavnika projektnog tima, Aleksandra Vl. Markovića i Biljane Jokić, na panelu su govorili i Nikola Krstović, predsednik IKOM Srbija; Dušan Đorđević, kompozitor; uz video obraćanje kompozitorke Miše Cvijović i Alsine Kortez (Alcina Cortez) sa Univeziteta NOVA iz Lisabona (Portugal) sa kojim Centar za primenjenu muziku aktivno sarađuje.

Komponovanje i integrisanje primenjene muzike u prostor stalnih postavki Muzeja nauke i tehnike, kао i pionirsko istraživanje, zaintrigirali su domaće i inostrane stručnjake i umetnike, otvorene za ispitivanje novog modela razvoja publike i prezentaciju muzejskog sadržaja koji odgovara aktuelnom digitalnom vremenu, ali i stvara novi ambijent za konzumaciju umetnosti i muzejskih eksponata. Kao i primenjena muzika za film ili pozorište, primenjena muzika u muzeju ima ulogu da utiče na raspoloženje posetilaca – ali glavni fokus je na prezentaciji umetničkog sadržaja muzeja kroz povezivanje prostora, eksponata i posetioca u jedinstvenu sinestezijsku celinu.

Primenjena muzika u muzejima pored svoje prezentacione uloge, i uloge modela za bolju komunikaciju sa publikom i njen razvoj, može poslužiti i kao atraktivan originalan sadržaj na društvenim mrežama i drugim muzejskim komunikacionim digitalnim platformama za određenu izložbenu postavku (web prezentacija, 360 photo, 3D, VR, AR i AI). Može se koristiti u promotivne i komunikacijske svrhe digitalnog i analognog sadržaja muzeja, ali u isto vreme može privući ljude da dođu u muzej i upotpune doživljaj izložbe uživo.